Urađen je novi sajt za INFANT – Internacionalni festival alternativnog i novog teatra u organizaciji Kulturnog centra Novi Sad.

U pitanju je 46. izdanje festivala, a naša saradnja traje od 2017. godine i 44. izdanja.

Sajt je rađen u u WordPress-u  i korišćen je Responsive Web Design – prilagođen je svim uređajima (prikaz na mobilnim telefonima, tabletima i desktop računarima)

Sajt možete pogledati na adresi: infant.rs

Sajt koristi sigurnosni protokol (https) i optimizovan je tako da postiže rezultate iznad proseka na GT Metrix testu.

Što se tiče tematike, ovogodišnja tema festivala je potraga za ljudskošću. Pročitajte reč selektorke festivala:

Roberto Ćuli je u svom inspirativnom govoru povodom tridesetogodišnjice od osnivanja Bitef teatra izrekao nekoliko važnih i otrežnjujućih podataka. Iako je koncept ovogodišnjeg INFANT-a izabran više meseci pre Ćulijevog govora, spoznaje ovog velikog umetnika neverovatnom snagom potkrepljuju našu temu, potvrđujući teoriju o sinhronicitetu koncepata.

Čuli je naveo da će u slučaju smrti pozorišta umreti i homo sapiens, kao i to da je pozorište jedino mesto gde može da se razvije “kolektivna inteligencija”. Takođe je naveo da je po njemu veći problem od globalnog zagrevanja – neljudskost. Da savremeni čovek više brine o očuvanju planete nego o drugom ljudskom biću.

U Finskoj je trenutno u porastu broj dece i mladih koji odbijaju da se socijalizuju, idu u školu ili uopšte izađu iz kuće. Žive u društvu svog android telefona i kompjutera, i svaki kontakt sa drugim osobama izaziva anksioznost. Virtuelni svet bez fizičkog prisustva drugog im je primamljiviji od ovog stvarnog. Nesigurnog, krhkog i tako nesavršenog. Plašim se da će se sindrom dece iz Finske uskoro kao zaraza proširiti svetom, jer istraživanja dokazuju da pripadnici nove, “zet” generacije, provode čak sedam sati sa telefonom a samo dva sa ljudima.

Pre više godina tragala sam za temom kojom sam želela da se bave dramski pedagozi u predstavama koje stvaraju zajedno sa decom i mladima, a koje bi bile predstavljene na festivalu MATER TERRA. Prva tema je bila ekologija a druga je trebalo da obuhvati ljudske odnose, toleranciju, prihvatanje drugog i drugačijeg. Sintagma koja je se tako jednostavno i jasno pojavila bila je “ekologija duše”. Pozorište je upravo to, neprestani rad na ekologiji duše, sopstvene i kolektivne. Bilo da se pozorištem bavimo, stvarajući ga, bilo da učestvujemo kao publika zajedno sa izvođačima u tom kolektivnom ritualu. Da se nadovežem na Ćulija, možemo reči da je pozorište upravo možda jedino mesto gde može da se razvija “kolektivna duša”.

Profesor Tamaš F. Frojnd, poznati mađarski naučnik koji je posvetio život izučavanju kognitivnih funkcija i, između ostalog, uticaju prisustvovanja umetničkom činu na neurotransmitere, je kao zaključak naveo da bi za blagodet našeg mozga idealno bilo doživeti bar jednu katarzu dnevno. Drugi naučnici su pak otkrili da grupa ljudi koja gleda pozorišnu predstavu prevazilazi razlike unutar grupe, i čak je utvrđeno da se kod publike dešava fenomen sinhronizovanja otkucaja srca.

Šta je to što može samo u pozorištu da se doživi, osvesti, otrezni? Koje su predstave koje vešto beže od kategorizacija, etiketiranja i klasifikacija, koje su hrabre da dozvole žanrovski “miš-maš”, dovoljno smele da svoje dejstvo  svedu samo na izazivanje titraja i energetske razmene između živih ljudi koji su okupljeni tu, u istom trenutku, u istom prostoru? Predstave ne treba samo gledati očima i slušati ušima. Predstave treba doživaljavati svim čulima a ponajviše onim šestim, o kome se ne zna dovoljno.

Prave predstave otvaraju pitanja koja nikad ne bismo postavili, osvetljavaju skrivene odaje i kutke podsvesti, oslobađaju naše zarobljene najluđe i najhrabrije snove, bude naše zaspale demone, da se ponovo sa njima izborimo, i nokautiramo ih do sledeće prilike. To su predstave koje čine da zagolicamo zaboravljene nežnosti u sebi, a neke da učine da kroz nas opet zaduvaju smehovi iz predela detinjstva. Gledajući ogoljenu ljudskost na sceni oplemenjujemo i gradimo sopstvenu ljudskost. Opremamo se za izazove koje nosi pozorište života. I smrti.

Predstava “wut”, u prevodu “bes”, kompanije tula limnajos iz Berlina predstavlja strastveni odgovor na muk savremenog društva, dok ironično duhovita predstava “Ljudska sramota” nastala u koprodukciji italijanskih, makedonskih i japanskih umetnika, autopsijski precizno, a opet začudno i sa puno humora, secira sram i stid. Po sopstvenoj definiciji “mračni kabarei”, a u suštini i mnogo više od toga, su predstave češke trupe Fekete seretlek, “Kar” i predstava mladih umetnika tek izašlih sa beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti “Pošto gvožđe”. Predstava “Kar” je zasnovana na čuvenom klasiku “Ana Karenjina”, i govori pre svega o smrti, u izvođenju glumaca koji su ujedno  vrsni lutkari i muzičari a poreklom su iz Slovenije, Slovačke, Češke i Rumunije. Breht se na velika vrata, u ovim smutnim vremenima više nego ikad potreban, na pravi način vraća na scenu predstavom “Pošto gvožđe” reditelja Rastislava Ćopića.

Četiri Romea švajcarske predstave plesne trupe Džošue Montena traže i zavode ritualnim plesovima svoju Juliju među gledaocima, dok četiri akrobate trupe “Un loup pour l’homme” iz Francuske kao savremeni gladijatori govorom tela pomeraju granice fizičkog, gravitacije i snage otvarajući bezbrojne priče i asocijacije u glavama prisutne publike. Plesna trupa iz Južne Koreje “Goblin party” će se predstaviti triptihom sastavljenim od dva plesna komada i filmom. Svoje ime su uzeli od bića iz tradicionalne korejske mitologije koje definišu kao ”začarani ljudi sa neobičnim moćima i veštinama, koji podvaljuju nestašnim trikovima i perverzno se ponašaju”. Njihove neobične i vrlo duhovite koreografije će osvežiti i ozariti gledaoce, predstavljajući nam jednu sasvim novu poetiku pokreta.

Predstava savremenog cirkusa “Enheduana” trupe Aštar u izvođenju dve hrabre palestinske umetnice, govori o položaju žene u arapskom svetu, dok se predstava “Emigranti” trupe TriGroša, zasnovana na tekstovima Slavomira Mrožeka, poigrava granicama između fikcije i stvarnosti kroz odnos umetničkog mađarsko-srpskog para. I najzad, ključna rečenica predstave Reflektor teatra “O Ribarima i Slobodi” ostaje dugo da odzvanja u nama, nakon ispričane priče o nekom vremenu ideala uz preispitivanje sadašnjeg:

 “A zašto si ti živ?”

Imerzivna predstava za sve uzraste “Happy Manif” je deo pratećeg programa festivala, uz “site specific” plesni performas trupe tula limnajos, kao i javnu prezentaciju rezultata radionice Deneša Debreija pod nazivom “Kakav cirkus”.

Predstave pratećeg programa će se predstaviti i u avgustu u okviru programa  IN(FANT)FUZIJA tokom projekta “Kaleidoskop”.

Želim da nam srca kucaju zajedno dok gledamo predstave ovogodišnjeg INFANT-a.

Dobro došli!

Sanja Krsmanović Tasić

 

POGLEDAJTE SAJT